САЙТ ГОДЛИТЕРАТУРЫ.РФ ФУНКЦИОНИРУЕТ ПРИ ФИНАНСОВОЙ ПОДДЕРЖКЕ МИНИСТЕРСТВА ЦИФРОВОГО РАЗВИТИЯ.

В Музее Серебряного века презентовали двуязычную русско-испанскую поэтическую антологию

Книга «Поэты Латинской Америки и России на XI Международном фестивале «Биеннале поэтов в Москве» издана по итогам фестиваля, прошедшего в Москве в ноябре – декабре 2019 года

Выступает Юрий Цветков, за компьютером Анна Орлицкая, на экране Джованни Гомес
Выступает Юрий Цветков, за компьютером Анна Орлицкая, на экране Джованни Гомес

Текст, фото: Иван Волосюк

В Музее Серебряного века 19 мая презентовали антологию «Поэты Латинской Америки и России на XI Международном фестивале «Биеннале поэтов в Москве». Книга была издана ассоциацией «Культурная инициатива» и Государственным музеем истории русской литературы имени Даля по итогам череды поэтических выступлений, прошедших в столице нашей страны в ноябре – декабре 2019 года. Из-за карантина первая «живая» презентация оказалась сильно отсрочена – но наконец состоялась. Поэты-переводчики читали стихи. А слушатели внимали и анализировали.

В объеме целокупно…

Двуязычность текстов и обширнейшая география – два главных фактора, определяющих ценность новой антологии. Почти два десятка авторов из Аргентины, Боливии, Бразилии, Венесуэлы, Кубы, Мексики, Чили или Перу разом в принципе не могли попасть в поле нашего зрения при других обстоятельствах. Но благодаря фестивалю и работе энтузиастов-переводчиков эта встреча с – подчеркиваю – современным пластом испано- и португалоязычной литературы, стала возможной.

Русскому читателю, несомненно, полезно узнать, что в Латиноамериканском регионе были поэты после Пабло Неруды. А тем более – познакомиться с всеохватывающим разнообразием поэтик и эстетических взглядов заокеанских авторов, явленных в сравнении/сопоставлении с русской поэзией XXI века.

Остров пальм кокосовых…

«Поэтический обмен» между Россией и Латинской Америкой удивителен сам по себе. Но еще более невероятным кажется то, насколько «русскими»/«советскими» могут быть поэтические высказывания, к примеру, кубинца. (И «океаническими» – стихи наших соотечественников. Но об этом в следующем разделе.)

Итак, Нельсон Карденас (Куба)

В детстве Москва для меня была всем, чего я хотел. Засахаренные яблоки, заяц, который вечно убегает от волка, и волк, кричащий: «Ну, заяц, погоди!» Ленин, спящий в своём Мавзолее, бесконечные парады, Чебурашка и крокодил Гена, Красная площадь с разноцветными куполами, медвежонок Миша, Могила Неизвестного Солдата, море белокурых головок по дороге в школу, заворачивающий за угол троллейбус, сталинская архитектура, тушёнка, цирк клоуна Попова, Татьяна, Волги и Лады.

Любимый город Ивана, ненавистный Петра, сгоревший, чтобы не сдаться Наполеону, город, бывший потом центром всего невозможного: Мастера и Маргариты, улицы Арбат, цветных журналов, полных достижений, спутника, который до сих пор вращается у меня в голове, и эти трудящиеся, невообразимо счастливые от того, что они трудящиеся и есть.

Михаил Липкин



Но Москва слезам не верит, заполняясь ужасными многоквартирными домами, Маленькая Вера раздевается и унижается, и с Перестройкой от меня удаляется возможность Большого и Ломоносова, как гигантская страна, она рассеивается. Уже не приходят разноцветные журналы, и корабли с красными флагами не швартуются в порту.

Я запутался, и я в тропиках, я тону в водах Столичной, которая ещё осталась в некоторых винных, и хотя старушки сажают розы в солдатских пушках, Москва с тех пор пребывает в молчании.

(Перевод Наталии Азаровой)

De niño, Moscú era todo lo que quería. Manzanas acarameladas, la liebre que siempre se le escapa al lobo y el lobo que grita «¡Deja que te coja»!», Lenin durmiendo en su mausoleo, los desfiles interminables, Cheburashka y el cocodrilo Guena, la Plaza Roja con sus cúpulas de colores, el osito Misha, la tumba al soldado desconocido, un mar de cabecitas rubias camino a la escuela, el trolebús doblando la esquina, la arquitectura estalinista, la carne en lata, el Сirco del Payaso Popov, Tatiana, los Volgas y los Ladas.

Preferida por Iván, desdeñada por Pedro, incendiada para negarse a Napoleón, la ciudad fue luego el centro de todo lo imposible, el Maestro y Margarita, la calle Arbat, revistas coloridas llenas de logros, el Sputnik todavía dándome vueltas en la cabeza y esos trabajadores inexplicablemente tan felices de serlo.

Pero Moscú no cree en lágrimas, se llena de horrendos edificios de apartamentos, La joven Vera se desnuda y se deprime y con la Perestroika se aleja de mí la posibilidad de la Lomonozov y del Bolshoi, como un gigante país se desvanecen. Dejan de llegar revistas coloridas y los barcos de bandera roja ya no atracan en el puerto.

Confundido y en el trópico, me ahogo en las aguas del Stoli que aún quedaba en algunas bodegas y, aunque las ancianas plantan rosas en los cañones de los soldados, Moscú es desde entonces el silencio.

Порт как устойчивая локация возникает и в творчестве Андреа Коте (Колумбия):

  • Разорённый порт

  • Знал бы ты,
  • что за домом есть
  • река, привязанная к берегу с разорённым портом,
  • и эта река обжигает ноги,
  • как мостовая.
  • И, коснувшись земли,
  • она, как пустыня, рушится
  • и несёт подожжённую траву,
  • а та карабкается по берегам,
  • пусть даже ты считаешь,
  • что вмешательство плюща в стену —
  • это чудо, сотворённое сыростью,
  • а не пеплом воды.
  • Знал бы ты,
  • что река — это вообще не вода
  • и она не несёт кораблей,
  • ни деревьев,
  • а только малюсенькие водоросли,
  • выросшие на груди
  • уснувших людей.
  • Знал бы ты, что это река бежит,
  • и что она, как и мы,
  • как всё, рано или поздно,
  • должна утонуть в земле.
  • Ты не знаешь,
  • но я иногда её видела:
  • она только часть того,
  • что уже уходит,
  • но кажется, что остаётся.
  • (Перевод Светланы Бочавер при участии Наталии Азаровой и Дмитрия Кузьмина)

  • Puerto quebrado

  • Si supieras
  • que afuera de la casa,
  • atado a la orilla del puerto quebrado,
  • hay un río quemante
  • como las aceras.
  • Que cuando toca la tierra
  • es como un desierto al derrumbarse
  • y trae hierba encendida
  • para que ascienda por las paredes,
  • aunque te des a creer
  • que el muro perturbado por las enredaderas
  • es milagro de la humedad
  • y no de la ceniza del agua.
  • Si supieras
  • que el río no es de agua
  • y no trae barcos
  • ni maderos,
  • sólo pequeñas algas
  • crecidas en el pecho
  • de hombres dormidos.
  • Si supieras que ese río corre
  • y que es como nosotros
  • o como todo lo que tarde o temprano
  • tiene que hundirse en la tierra.
  • Tú no sabes,
  • pero yo alguna vez lo he visto:
  • hace parte de las cosas
  • que cuando se están yendo
  • parece que se quedan.

Ностальгия, юношеская тоска по путешествиям, искаженная страхом смерти, и описание «крымского» пейзажа. Всё было бы так, если бы стихотворение не написал Хорхе Галан из Сальвадора:

  • Отражение

  • Ведро воды с отражением неба
  • уводит меня в море юности.
  • С приливом, как сладкие капли,
  • возвращаются пеликаны, вечно старые
  • женщины развешивают рыбу сушиться,
  • и в воздухе появляется густота,
  • вроде той, что от дыма кадила
  • в час, когда в молитвах
  • вспоминают умерших.
  • Высокие мысы вечности по углам.
  • Окаменелый дым на нижней губе.
  • И я знаю, когда ждать уже будет нечего,
  • ни дороги, ни лёгкого шелеста в кустах,
  • ни тени, появляющейся на
  • пороге дома, когда ветка ни для кого
  • не шевельнётся, когда безмерность
  • уже не задержит вечерний туман,
  • я засуну голову в ведро воды
  • и закричу, чтобы проснуться
  • посередине смерти.
  • (Перевод Наталии Азаровой)

  • El reflejo

  • El cielo reflejado en un cubo de agua
  • me hace pensar en el mar de mi juventud.
  • Pelícanos como gotas de azúcar
  • regresan con la marea alta, mujeres
  • siempre ancianas ponen a secar el pescado
  • y el aire adquiere una densidad
  • semejante a la del humo que despiden los incensarios
  • en la hora cuando las oraciones
  • recuerdan a los muertos.
  • Promontorios de eternidad en las esquinas.
  • Humo petrificado sobre el labio inferior.
  • Y sé que cuando no exista nada que esperar,
  • ni un viaje, ni un susurro que nazca entre los arbustos,
  • ni una sombra que entre a la casa
  • debajo de la puerta, cuando la rama
  • oscile para nadie, cuando la inmensidad
  • no detenga la niebla vespertina,
  • meteré la cabeza en un cubo de agua
  • y gritaré para despertarme
  • en mitad de la muerte.

Тематический «синкретизм» и смысловая узнаваемость «чужеземных» текстов подводят к мысли о том, что поэзия – наднациональное, крайне «космополитичное» занятие:

Николай Байтов
  • Марсио-Андре (Бразилия)

  • выйти из дома без языка и вернуться к миру
  • самой короткой дорогой
  • покинуть город, оставить имя
  • в надежде на то, что
  • из отсутствия антонимов
  • возникнет семантика
  • диких аффектов
  • граница всегда скорее вербальна чем материальна
  • а периметр языка
  • заключает в себе контур тела
  • а мысли
  • живут пока мыслимы
  • пока ожидаемая
  • продолжительность звука
  • распадается в аскетичном
  • машинном наречии:
  • ведь только машины останутся после нас
  • только они проскрежещут нам
  • стихи о любви в самом конце
  • посвящённые в мантры они захотят
  • сочинить то что превзойдёт жизнь
  • не знают что единственная задача
  • достойная поэта
  • запечатлеть конец мира
  • (Перевод с португальского Кирилла Корчагина)

  • * * *
  • sair de casa sem o idioma e voltar ao mundo
  • pelo caminho mais curto
  • sair da cidade e sair do nome
  • à espera que
  • da ausência de antônimos
  • surja uma qualquer semântica
  • de afetos selvagens
  • toda fronteira é mais verbal que física:
  • no perímetro da língua
  • todo um contorno de corpo
  • e os pensamentos
  • só existem enquanto pensados
  • na erosão do limite
  • da expectativa do som
  • pelo mínimo dialeto das máquinas:
  • serão as máquinas nossa única herança
  • as únicas que nos rangerão
  • versos de amor até o fim
  • com sua devoção aos mantras
  • tentarão compor obra maior que a vida
  • sem entender que a única tarefa
  • razoável do poeta
  • é noticiar o fim do mundo

«Эй, поэта русо!»

Русская поэзия в антологии представлена тоже весьма основательно. Михаил Айзенберг, Максим Амелин, Лилия Газизова, Мария Галина, Данила Давыдов, Кирилл Корчагин, Виталий Пуханов – это далеко не полный свод авторов, прозвучавших по-русски и в переводах.

Игорь Сид

К примеру, тексты Игоря Сида благодаря свойственной им «интерконтинентальности» идеально вписались в «экзотический» контекст.

Инцидент

Как и стихотворение Льва Оборина о высшей точке планеты:

  • самая высокая гора это вовсе не эверест
  • а стоящая в океане мауна-кеа
  • американцы там строят макдоналдс на тысячу мест
  • а шведы строят икеа
  • но когда пустеют строительные леса
  • из кратера который недействующий и старый
  • выбирается как белка из колеса
  • смуглая девушка с гавайской гитарой
  • la montaña más alta no es el everest
  • sino el mauna kea ubicado bajo el océano
  • los americanos construyen ahí mcdonald’s por todas partes
  • y los suecos construyen ikeas
  • pero cuando desmonten el andamiaje
  • fuera del cráter inactivo y viejo
  • sólo quedará como una ardilla sobre la rueda
  • aquella morena chica con su guitarra hawaiana
  • (Traducción de Indira Díaz)

Не менее «чужеземной» и полной пространства оказывается «Колыбельная для Одиссея» Ирины Ермаковой

  • Лене Исаевой

  • Он говорит: моя девочка, бедная Пенелопа,
  • ты же совсем состарилась, пока я валял дурака,
  • льдом укрыта Америка, битым стеклом Европа,
  • здесь, только здесь, у ног твоих плещут живые века.
  • Милый, пока ты шлялся, всё заросло клевером,
  • розовым клейким клевером, едким сердечным листом,
  • вольное время выткано, вышито мелким клевером,
  • я заварю тебе клеверный горький бессмертный настой.
  • Пей, корабли блудные зюйд прибивает к берегу,
  • пей, женихи вымерли, в море высокий штиль,
  • пей, сыновья выросли, им — закрывать Америку,
  • пей, небеса выцвели, пей, Одиссей, пей!
  • Сонные волны ластятся, льнут лепестки веером,
  • в клеверной чаше сводятся сплывшей отчизны края —
  • сладкий, как миф о верности, стелется дух клеверный,
  • пей, не жалей, пей, моя радость, бывшая радость моя.
  • Canción de cuna para Odiseo

  • A Lena Isayeva

  • Él dice: mi niña, mi pobre Penélope,
  • has envejecido tanto mientras yo me hacía el tonto,
  • América se ha cubierto de hielo, y Europa de vidrio roto,
  • aquí, sólo aquí, a tus pies, se desborda la vivacidad del siglo.
  • Querido, mientras tú vagabundeabas, todo se ha cubierto de tréboles,
  • de tréboles rosados y pegajosos, con sus acres hojas en forma de corazón,
  • el tiempo libre se ha tejido, bordado con diminutos tréboles,
  • he preparado para ti una infusión inmortal de amargo trébol.
  • Bebe, el viento ha llevado las naves pródigas a la orilla,
  • bebe, los pretendientes han desaparecido en el inmenso mar tranquilo,
  • bebe, los hijos han crecido, ellos no descubrirán América,
  • bebe, los cielos han palidecido, ¡bebe, Odiseo, bebe!
  • Las soporíferas olas acarician, los pétalos se juntan como abanicos,
  • en el cuenco de trébol han quedado vertidos los confines de tu patria
  • dulce como el mito o la verdad, el espíritu del trébol se propaga,
  • bebe, no te aflijas, bebe mi dicha, mi pasada alegría.
  • (Traducción de Indira Díaz)
Ирина Ермакова

Но, собственно, не тема (экзотическая или «наша») и не поэтическая форма делают стихотворение стихотворением.

И проиллюстрировать это утверждение можно верлибром Анны Орлицкой:

  • Наш кинотеатр

  • поле тонет в тумане
  • вспыхивают васильки
  • и ни одна птица
  • не нарушит тишины
  • прерывистым криком
  • в следующем кадре
  • мы идём по пустыне
  • несём кувшин молока
  • ты отвечаешь на все вопросы кивком головы
  • у меня неделю назад сломались часы
  • в следующем кадре мы идём назад
  • мы доходим до осени
  • перелистываем календарь
  • отмечаем дату красным карандашом
  • мы ещё вернёмся и в эту комнату, и к этим карандашам
  • пыльный подоконник протрём
  • поседевшие васильки в пол-литровой банке стоят на окне
  • за окном — река
  • до краёв полна молока
  • и смерти нет

  • Nuestro cine

  • el campo se hunde en la niebla
  • las centaureas resplandecen
  • y no hay pájaro
  • que rompa el silencio
  • con su grito discontinuo
  • en el próximo fotograma
  • caminamos por el desierto
  • cargamos un jarro de leche
  • con un movimiento de cabeza respondes a todas las preguntas
  • mi reloj se estropeó hace una semana
  • en el siguiente fotograma volvemos
  • llegamos hasta el otoño
  • damos vuelta al calendario
  • marcamos con rojo la fecha
  • regresaremos a estos lápices a este cuarto
  • limpiaremos el alfeizar cubierto de polvo
  • en la ventana centaureas encanecidas en un frasco de medio litro
  • tras la ventana, un río
  • repleto de leche hasta el borde
  • y de muerte ya no más
  • (Traducción de Indira Díaz)

Вместо послесловия

«Поэтическая традиция представляет собой пространство опыта, в котором сходятся, с одной стороны, все темы, затронутые за всю историю литературы, с другой — весь арсенал творческих техник, способов создания произведения и производства смыслов. Когда scribens оказывается один на один с пустой страницей, он не одинок. Ему сопутствует то, что французский поэт Жан-Мишель Мольпуа назвал «полибиографической памятью», — все строки, все стихи, все стили, все повествовательные стратегии, завещанные нам культурой. Таким образом, поэтическая традиция — это прежде всего время чтения. Это способ прочтения прошлого, но также, безусловно, и способ прочтения и интерпретации настоящего», – пишет в статье «Кровь. Любовь. Стихи. Стихи. Стихи. Русская поэзия сегодня» Али Кальдерон, известный поэт, исследователь, доктор Автономного университета Пуэблы.

От имени носителей испаноязычной поэтической традиции Каледерон говорит об изумлении от русской поэзии.

«Поэтов со всей России, не только из Москвы или Санкт-Петербурга, но и из Сибири и Казани, из Ростова-на-Дону, родившихся в Узбекистане или живущих в США, сейчас читают испанцы, мексиканцы, аргентинцы, а также испаноязычные поэты, живущие в США. Две поэзии, для которых единственным централизующим фактором является язык. Две традиции, исполненные желания узнавать и удивляться друг другу», – констатирует он.

Нам остаётся только разделить уверенность господина (сеньора?) Кальдерона в том, что стихи, опубликованные в антологии, которой мы посвятили эту публикацию, «лишь первые реплики предстоящего более основательного и глубокого диалога».