САЙТ ГОДЛИТЕРАТУРЫ.РФ ФУНКЦИОНИРУЕТ ПРИ ФИНАНСОВОЙ ПОДДЕРЖКЕ МИНИСТЕРСТВА ЦИФРОВОГО РАЗВИТИЯ.

Гордый внук славян. Пушкин на славянских языках

В День славянской письменности и культуры в год 225-летия Пушкина публикуем подборку переводов его классических произведений на восемь основных славянских языков, от болгарского до чешского

В День славянской письменности и культуры в год 225-летия Пушкина  / godliteratury.ru
В День славянской письменности и культуры в год 225-летия Пушкина / godliteratury.ru

Текст: ГодЛитературы.РФ

24 мая, в День памяти свв. Кирилла и Мефодия, отмечается День славянской письменности и культуры. И отмечать есть что: на славянских языках говорят 400 млн жителей Центральной и Восточной Европы и Северной Азии. Говорят — и читают Пушкина, одного из крупнейших поэтов славянского мира. Что именно читают — вы можете увидеть сами.

Мы не даем оригиналы, они слишком известны; и каждый может оценить, насколько далек или близок тот или иной язык "великому и могучему" — который, собственно, в современном виде и создал Пушкин.

Пушкин на славянских языках

Белорусский

(Общее число говорящих — примерно 6,4 млн чел.)

Кветка

Пераклад з рускай Івана Карэнды

  • Засохлай кветкі след нявінны
  • У кнізе раптам бачу я –
  • І неспадзеўкі марай дзіўнай
  • Душа напоўнена мая:
  • Калі цвіла? якой вясною?
  • І дзе цвіла? сарвана кім,
  • Рукой знаёмай, ці чужою?
  • У час пакладзена які?
  • На памяць слодычы спаткання,
  • Ці, можа, ростані без слоў,
  • А мо самотнага гуляння
  • Дзе ціш палёў, дзе цень лясоў?
  • Жыве ён той, яна жывая?
  • І дзе цяпер зямны іх кут?
  • Ці і яны даўно завялі,
  • Як кветка гэтая вось тут?

Болгарский

(Общее число говорящих — 8-9 млн чел.)

Живот

Превод от руски: Алеко Константинов

  • О дар напразен, дар случаен,
  • живот, защо си ми дарен?
  • И според кой приговор таен
  • за мъка си ми отреден?
  • Кой из нищожество ме викна,
  • о, и чия враждебна власт
  • в ума съмнение ми тикна,
  • душата ми напълни с страст?..
  • Аз цел пред себе си не виждам,
  • и празни са сърце и ум. . .
  • и от душа си ненавиждам
  • в живота суетния шум.

Боснийский

(число говорящих — примерно 2,5 млн чел.)

Noć

Prevedeno: Sinan Gudžević

  • Sva čežnja, milošta, moj glas, čim si preda mnom,
  • Remeti ćutanje u noćnom času tamnom.
  • Kraj moje postelje, pri neveseloj sveći,
  • Promiču stihovi sliveni, žuboreći-
  • Bujice ljubavi što, pune tebe, huje.
  • Blistavi pogled tvoj s osmehom znanim tu je,
  • Za mene sija on. I čujem sad, u tmini:
  • Moj mili – tvoja sam – da, tvoja sam, jedini.

Македонский

(Общее число говорящих, по разным данным, от 1,4 до 5 млн чел.)

Превел: Ѓорѓи Сталев

  • Бура в маглишта го крие
  • Сето небо, мете снег,
  • Ту ко ѕвер да слушаш вие
  • Ту ко плач, пак, детски мек.
  • Ту на покривот сламен татни -
  • Веднаш шум го крене јак,
  • Ту ко некој доцен паник
  • В прозорец нѝ чука пак
  • Во колибата ни гнила
  • Мрак и тагата се скри,
  • Само зошто бабо мила
  • Крај прозорец молчиш ти?
  • Или бурата што бесни
  • Навева на замор знак,
  • Ил ветренцето со песни
  • В дремеж ми те тера јак?
  • Да се спие, друшке мила
  • Ти, на беден живот млад!
  • Ех, од мака... Камо чаша? -
  • Од срце да падне јад.
  • Спеј ми песна како дома
  • - Преку море - птичка пее,
  • Спеј ми песна како мома
  • Рано в зори вода лее!
  • Бура в маглишта го крие
  • Сето небо, мете снег,
  • Ту ко ѕвер да слушаш вие,
  • Ту ко плач, пак, детски мек.
  • Да се пие друшке мила
  • Ти, на беден живот млад!
  • Ех, од мака... Камо чаша?
  • Од срце да падне јад.

Польский

(Общее число говорящих — около 40 млн чел.)

Pismo na Sybir

Przekład z roku 1911 dokonany przez autora podpisanego jako J. B.

  • Żywot wasz w kopalniach Sybiru
  • Niech płynie cierpliwy a dumny
  • Nie skruszą się marzeń kolumny,
  • Nie zginie bolesny wasz trud.

  • Nadzieja — nieszczęścia siostrzyca
  • Zawita do mrocznych podziemi,
  • I życie się wasze odmieni,
  • Nadejdzie, nadejdzie czas!

  • Przyjaźń i miłość do was spłyną
  • Mimo pomrokę i zapory,
  • Jak w wasze katorżne nory
  • Spływa mój wolny głos.

  • Więzienia runą, okowy opadną,
  • I wolność w radości zorzy
  • Hołd powitalny wam złoży
  • A bracia oddadzą wam miecz.

Сербский

(Общее число говорящих — 8,8 млн чел.)

Клеветницима русије

С руског превео Анђелко Заблаћански

  • Зашто, о чему брујите, светски букачи?
  • Зашто проклетством претите Русији?
  • Шта вас љути? У Литванији немири?
  • Кад Словени се споре није то ваша брига,
  • Није то ваша судбином писана књига!
  • Наша су питања – наши и одговори.
  • У завади међусобној
  • Ова племена су још одавна;

  • Не клањају се први пут сили громној
  • И ми смо једна, они друга страна,
  • Ко ће остати усправан у неједнаком спору:
  • Надмени Пољаци или Руси верни?
  • Сви словенски потоци теку руском мору.
  • Ако оно пресуши – шта ће Словени?
  • Пустите нас: нисмо вам јасни,
  • Наше крвне везе и све што нам се догађа;

  • Нисте нас читали, вама смо страни,
  • И ова наша породична свађа;
  • За вас су безвучни и Кремљ и Праг,
  • И бесмислено је да увлачим вас
  • У борбу храбрости као враг –
  • Зато, не мрзите нас.
  • Због чега? За шта смо одговорни?
  • Је л' што на згаришту, срушеној Москви,
  • Безочној вољи не бесмо покорни –
  • Оној, пред којом дрхтасте ви?

  • Или, што кад и у понору смо били,
  • У царству свом нађосмо кумир,
  • И нашом крвљу сасвим откупили:
  • Европску слободу, части и мир?
  • Ви сте силни на речима – пробајте на делу!
  • Или су вам сви хероји легли у постељу
  • Немоћни да стисну исмаилске бајонете?
  • Или је руског цара реч већ нејака?
  • Или мислите, нова Европа је јака?
  • Или Русији победу да отмете?
  • Или нас је мало? Од Крима до Перма сибирског
  • Од Колхиде до хладног камена финског,
  • Од устрепталог Кремља
  • До зидина моћне Кине,
  • Стражаре наше воље челичне
  • Да се чува руска земља.
  • Зато, с нама покушајте речима,
  • Чувајте своје зле синове,
  • Јер много је места на руским пољима
  • Што крију дедова ваших гробове.

Украинский

(Общее число говорящих — около 45 млн чел.)

Бенкет у чуму

(фрагмент)

Перекладач: М. Рильський

Голова

(співає)

  • Коли погрозлива зима,
  • Як гордий вождь, веде сама
  • На нас жорстокі та суворі
  • Полки морозів і снігів,—
  • Огні ми світимо бадьорі
  • І бенкетуєм круг огнів.

  • Цариця гнівная, Чума
  • Тепер іде на нас сама,
  • На жнитво важачи багате,
  • І в наші вікна день за днем
  • Могильна стукає лопата…
  • Куди ж од неї ми втечем?

  • Як од примхливої зими,
  • Замкнемось, друзі, од Чуми!
  • Креснім огню, чарки налиймо,
  • Повиймо пристрастю уми
  • І, шалу кинувшись в обійми,
  • Прославмо царствіє Чуми.

  • Є дивні чари у бою,
  • Страшної прірви на краю,
  • В безмежнім, грізнім океані,
  • В ревінні хвиль, в диханні тьми,
  • І в аравійськім урагані,
  • І в лютім подиху Чуми.

  • Все, що загибеллю грозить,
  • Для серця смертного таїть
  • Незрозуміле чарування,
  • Безсмертя, може, відчуття! —
  • Щасливий той, хто в дні страждання
  • Ним осолоджував життя.

  • Хвала ж тобі, Чумо, хвала!
  • Нам не страшна могильна мла!
  • Уже йдучи по смертних сходах,
  • Підносим пінні кубки ми
  • І діви-рози п'ємо подих,
  • Хоч, може… сповнений Чуми!

Чешский

(Общее число говорящих — 10,6 млн чел.)

Má svoboda

Překlad: Eliška Krásnohorská

  • Práv ústavních si draze necením,
  • byť jiným snad se od nich mozek točil.
  • Nechť odepřen mi bohův určením
  • ten sladký los, bych proti daním sočil
  • neb cary zlobil nebo rval se s druhy;
  • mne málo trápí, jestli bloudy blázní
  • tisk svobodný, neb jestli censor tuhý
  • vtip žurnalistův krotí smutnou kázní;
  • to vše jsou slova, slova, slova pouhá!
  • Práv jiných, lepších lačna jest má touha,
  • mně jiná, lepší nutna svoboda…
  • Buď vládu poslouchat buď davy lidu –
  • toť jedno přec! Jeť lepší výhoda
  • krom sebe nemít pána, účty v klidu
  • jen sobě klást. Či pro panskou snad službu
  • bych krčil plece, svědomí a tužbu?
  • Ne! Po své vůli těkat kdekoliv,
  • jen božským krásám přírody se kořit
  • a v uměn dílo, v nadšenosti div
  • se v slastném vytržení mlčky nořit,
  • toť štěstí! To jsou práva!